Priča s poroda: s dulom do odlaska u rodilište

porod dula

Piše: Mama Jasna/PrirodanPorod.com (identitet poznat redakciji portala)

Majka sam već sada 3 prekrasne dječice. Želim vam prenijeti svoje pozitivno iskustvo (s dulom) s trećeg poroda.

Prvi porod se dogodio 2010. godine. Nažalost, negativno iskustvo. Nisam imala slobodu kretanja, bila sam ‘prisiljena’ ležati’ s mukom i bolovima u krevetu do samog porođaja. Prvi porod je trajao više od 13h (indukcija+drip). Bez ikakve podrške. Drugi porod se dogodio 2012. godine. Ovdje sam imala malo više ‘sreće, u porođajnoj sali sam imala slobodu kretanja. Porod je naravno bio bolan, ali je kraće trajao u odnosu na prvi porođaj (6 sati), i ovoga puta bez dripa.

Kada sam saznala da ću po treći put postati majka, bila sam jako sretna i uzbuđena.. ali, prije samog poroda pojavio se veliki strah, i panika od same pomisli da se još jednom moram poroditi. Većinom su strahovi bili uzrokovani zbog nezadovoljstva s medicinskim osobljem sa prethodna dva poroda. Imala sam čak i noćne more te sam često i pomišljala i željela da uopšte i nisam trudna od prevelikog straha. Ti osjećaji su se počeli javljati u 8 mjeseću trudnoće, te kako se vrijeme približavalo bilo mi je sve teže i teže.

Onda sam se odlučila da imam dulu i da se s njom posavjetujem. U to vrijeme sam jako često čitala o dulama. Svaki dan smo se čule preko telefona i poruka. Često sam paničarila a ona me je uvijek smirivala. Ulijevala mi je pozitivnu energiju.. i kada bih opet potonula, ona bi me podigla. Odgovarala je na sva moguća pitanja koja sam imala.

Noć prije poroda smo se čule i rekla mi je da će biti uz mene u bilo koje doba da porod krene. U početku nisam mislila ozbiljno kada je rekla da će biti uz mene i da će mi pomagati. Te noći, u 3 h mi je pukao vodenjak. Nazvala sam svoju dulu, a ona je došla u roku nekoliko minuta. Plan je bio da ne idemo odmah u porodilište, sve dokle god se ja osjećam sigurno. Bile smo same (svekrva je često obilazila) .. Napravile smo ugodnu atmosferu i lagano razgovarale o svemu. Bila sam jako raspoložena, da sam u početku ”plesala” sve dok nisu došli malo jači bolovi. Dula je nalazila načine da mi olakša, masirala me, držala za ruku, grlila, pomagala da nađem položaj koji mi odgovara i često me podsjećala na planove koje smo imale. Trudila sam se da što više provedem u uspravnim položajima, šetala sam, tuširala se sve do faze kada je porod baš jako napredovao. Savjetovala sam se s dulom i lagano se spremile u porodilište. U porodilište sam stigla otvorena 6 prstiju, i jako brzo sam rodila. Bez ikakvih intervencija. Bez epiziotomije, bez dripa, moja beba je znala šta radi i ja sam vjerovala svome tijelu. Bila sam jako sretna što je sve prošlo tako spontano, prirodno, bez ikakvog stresa, u lijepoj atmosferi.

Moje iskustvo s dulom je bilo jako pozitivno i korisno. Strahove i bolove mi je uspjela oduzeti. Uz nju sam se osjećala jako sigurno. Znala sam da radi ono što je najbolje za mene i moju bebu.

NAPOMENA: Stavovi izraženi u ovom tekstu su stavovi mame koja je napisala priču i ne odražavaju stavove portala svezabebe.ba.